Кус осврт на филозофијата на Декарт.
Најважно за Декарт е дека бил скептик. Се сомневал во сетилното спознание и она што сетилата ни го говорат. Се сомневал во се. Сметал дека постоењето на никој/ништо не може со сигурност да се докаже. Ништо... освен мислењето. Еве како докажал дека мислењето со сигурност постои, за разлика од СЕ друго.
Дали Багра постои? Немам поим. Може сум у кома и Багра е само дел од мојата долгогодишна халуцинација. Дали рацеве кои куцаат на тастатурава постојат? Немам поим, може сум суштество со пипци кое има многу жив сон дека има некакви раце. Хм, ок... одиме понатаму.
Дали имам фармерки на мене? Не знам, може само мислам (сонувам, бла, бла...) дека имам фармерки, а уствари сум гол во матриксот. Дали дишам? Неам појма, може мислам дека дишам а уствари не дишам. Дали мочам? Не можам да сум сигурен. Може мислам дека мочам а уствари не мочам. Дали гледам? Може мислам дека гледам а уствари не гледам. Дали МИСЛАМ? Може мислам дека мислам, а уствари не мис.... ОП, чекај, ЕВЕ го зајакот!
Може да МИСЛАМ дека мислам, а уствари да не мислам? Е, ОВА неможе. Ако мислам дека мислам, значи мислам.
Така, Декарт свечено го издигнал чинот на мислењето над сите останати чинови како чин чие што постоење НЕ МОЖЕ ДА СЕ ОСПОРИ. Автоматски, дадено му е онтолошко значење.
Декарт се сомневал во се, освен во мислењето.
Последни коментари